Ivan Ergić: „Mi zaista jesmo kolonija“

O fudbalerima i zašto su takvi kakvi su

Kada je reč o igračima, cenim da tu ima i dobrih momaka, kao što ih je uvek i bilo. Međutim i dalje je upadljiv nedostatak osnovne kulture ponašanja, raskalašnost, nesposobnost kontrole emocija na terenu, folklorni nacionalizam i kič, kleroljubivost, intrige, menadžersko mešteranje… Novi nivo čitave priče jeste promocija kockanja i klađenja, pa i alkoholnih pića. To može samo neko ko ne razume prirodu psihičkih bolesti i društvenih patologija

O mladima

To što mladi postaju apatični s jedne ili samodestruktivni s druge strane, proizvod je teških okolnosti u kojima žive. Pa i okretanje nacionalizmu i navijačkim pokretima – koji ne traže nikakav velik napor – takođe dolazi iz osujećenosti i očaja. Upravo zbog svega toga, izostanak uspeha u sportu, koji ima narkotičko dejstvo, dovodi do veće razdražljivosti nego ponižavanja koja doživljavaju na svakodnevnom nivou.

O korupciji i patriotizmu

Uvek mi je zabavno kada neko iz razvijenijih zemalja kritikuje tzv. poslovni ambijent, naročito po pitanju korupcije, i pitam se – pa čekaj, zar sve te kompanije ne sklapaju poslove upravo sa korumpiranom elitom u tim polurazvijenim zemljama sveta. A te kompradroske elite pripremaju zakonodavni i anti-radnički ambijent koji pogoduje tom tipu ekonomije.

Mislim da Srbiji nedostaje jaka autentična levica, dovoljno nacionalno osvešćena, ali socijalno orijentisana, sa realnim geopolitičkim pregledom na stvari. Do tada ćemo imati nešto što liči pomalo na Nedićevu Srbiju, gde nikad nije bilo više priče o rodoljublju, a nikad manje suvereniteta, dok su unutrašnji represivni mehanizmi i medijska kontrola javnosti sve jači.

F.Š. / Vreme

Ceo intervju sa Ivan Ergićem pročitajte u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kisocima od četvrtka, 18. jula