Istraživanje: U Srbiji bi se samo oko 40 odsto mladih izjasnilo da je za članstvo u EU

Ako bi se sada održao referendum o ulasku Srbije u EU, samo oko 40 odsto mladih bi se izjasnilo da je za. U Severnoj Makedoniji “za” bi se izjasnilo oko 68 odsto, a u Albaniji preko 85 odsto.

Rezultati su poražavajući, kaže Aleksandra Veljović, članica istraživačkog tima koji je radio na projektu „Borba protiv dezinformacija o evropskim integracijama u medijima“, prenosi FoNet.

Pokušali su, kaže, da stupe u kontakt sa relevantnim institucijama, ali bez uspeha. “Kucali” su na vrata Ministarstva informisanja i Ministarstva za evropske integracije. Kažu, voleli bi kada bi njihovi predstavnici pogledali rezultate istraživanja.

Kad ćemo u EU?

Oko 40 odsto ispitanika misli da Srbija neće nikada. U Albaniji, međutim, više od 40 odsto ispitanika očekuje ulazak u EU do 2030.

Šta se zna o zelenoj tranziciji

Ne samo mladi, već i predstavnici institucija ne znaju ništa o zelenoj tranziciji, kazao je Antonio Grujevski. Nedostaje im, kaže, edukacija koja se može steći samo u zapadnim državama. Grujevski je i član tima koji je radio na projektu „Nedostatak znanja o zelenoj tranziciji među mladima u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji“.

Klimatske promene i veštačka inteligencija biće najveći izazovi 21. veka. Mladi sa ovih prostora moraju da se informišu i spreme za to, jer Zapad i EU uveliko rade na ovome, kaže Grujevski.

Srbija je, ipak, naprednija od Albanije i Severne Makedonije, jer je otvorila taj klaster pregovora sa EU. Međutim, kaže Grujevski, najteže je bilo doći baš do mladih iz Srbije.

“Da li da odem ili ne?”

Čak 40 odsto mladih istražuje infromacije o papirologiji i vizama potrebnim za odlazak.

U redu je otići, ako je u pitanju cirkularna migracija, poručila je studentkinja Natalija Žunić. Najveći razlog što se vraćaju je taj što im je porodica u Srbiji.

Njena koleginica Isidroa Petković podsetila je na stopu nezapolsenosti mladih. Ona iznosi 28,4 odsto.

Kako je rekla, institucije ne pružaju mogućnost prakse mladima. Čak i kada im se omogući praksa ili stažiranje, nemaju mentora i podršku i rade samo tehničke poslove.

Saradnja institucija i mladih mogla bi da pomogne rešnju tih problema, ukazala je Petković.

Kao primer dobre prakse navela je program „Moja prva plata“.

Na konferenciji „Mladi sa Zapadnog Balkana između regionalne saradnje, dezinformacija i (političke) participacije“ predstavljeni su rezultati istraživanja Regionalnog programa mobilnosti i liderstva mladih. Program je omogućio da 19 mladih istraživača iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije razviju ideje u šest oblasti: regionalna saradnja, evropske integracije, obrazovanje i zapošljavanje, migracija mladih, politička participacija i aktivizam mladih, kao i na temu digitalne i zelene transformacije.

Kompas

Pročitajte i: