Demostat: RTS nosilac propagande

Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema, „guranje pod tepih važnih tema“ i provladino orijentisani gosti, ključne su odlike dve najgledanije informativne emisije Radio-televizije Srbije pokazao je monitoring koji je istraživačko-analitički tim Demostata objavio na svom portalu.

Monitoring od 1. do 15. februara korišćenjem Demostatove metodologije, pokazuje da za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući i televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS sprovodi bez govora mržnje.

Tokom Jutarnjeg programa RTS emituje se nešto više od 30 priloga, dok se u studiju za vreme petočasovnog programa radnim danima i tročasovnog vikendom smeni najmanje pet gostiju, ne uključujući Jutarnji dnevnik, ističe Demostat.

Jutarnji dnevnik ima udarnog gosta koji je ili provladinog opredeljenja ili formalno neutralan jer se bavi društvenim temama, najčešće zdravstvom, to su gosti čiji nastup je ili depolitizovan ili formalno neutralan, ali je u podtekstu implicitno provladin stav, dodaje se u članku.

Bez kritičkih stavova u programu

Iz Demostata navode da u toku posmatranog perioda monitoringa u Jutarnjem dnevniku nijednom nije bilo gosta kritički orijentisanog prema vlastima ili stanju u društvu.

Gostovanje u Jutarnjem dnevniku traje nešto kraće od 10 minuta, navodi se u analizi, osim u slučaju kada gostuju pojedini državni funkcioneri, poput premijerke u tehničkoj vladi Ane Brnabić, koja je u studiju RTS provela 20 minuta, te šefa diplomatije Ivice Dačića, čije gostovanje je trajalo skoro 22 minuta.

Razgovor sa gostom u „Prelistavanju štampe“, u rubrici koja ide radnim danima, u proseku traje nešto kraće od 15 minuta. Ti gosti su uvek provladino orijentisani, veoma često antizapadnih stavova ili su po pitanju spoljne politike formalno neutralni, pokazuje monitoring Demostata.

Kako se ističe u članku, „prelistavanje štampe je najklasičniji primer cenzure: gostiju, naslova i tema, kako bi se izbegla bilo kakva kritika na račun vlasti u Srbiji“. Dodaje se i da je primetno, takođe, da postoji limitiran broj gostiju koji se često ponavljaju, što je višegodišnja praksa.

Emisija Dnevnik 2 u proseku ima oko 15 priloga. Kao i u Jutarnjem programu, i u Dnevniku 2 primetno je odsustvo kritike vlasti, prilozi su nepotpuni i neizbalansirani, najčešće provladino orijentisani, bez pružanja šire slike i konteksta događaja, piše Demostat.

Vučićev narativ bez Vučića

Predsednik Srbije, prema navodima članka, nije bio gost u studiju Dnevnika 2 u posmatranom periodu, ali je bilo njegovih direktnih uključenja sa različitih međunarodnih i domaćih skupova.

Dnevnik 2 počinje udarnim prilogom koji se često bazira na izjavama Aleksandra Vučića, a njegova retorika usmerava dalji narativ. Opozicije gotovo da i nema u prilozima, a u periodu od 1. do 15. februara nije bilo ni gostovanja kritičara vlasti u studiju u Jutarnjem programu i u Dnevniku 2, navodi se u analizi.

Iz Demostata ukazuju na to da su, ukoliko se opozicija i pojavi, prilozi vrlo kratki, nepotpuni, bez objašnjavanja uzročno- posledičnih veza i sveobuhvatnijeg konteksta.

U Dnevniku 2 je objavljena vest da je najveći deo opozicije protestovao tokom konstituisanja novog skupštinskog saziva u Republičkom parlamentu i da je poslaničke zakletve polagao u hodniku, ali nema preciznog navodjenja uzroka takvih poteza. U prilogu su emitovane krate izjave pojedinih predstavnika opozicije, ali bez objasnjenja šta je izazvalo njihov protest, kaže Demostat.

Kosovo, sa jedne strane

U delu analize koji se odnosi na situaciju na Kosovu, ističe se da su prilozi znatno duži, sa većim brojem izjava, ali da ni tu nema kritičara vlasti, kao i da su gosti provladini, uglavnom antizapadni/proruski, ili provladini i formalno neutralni.

Osnovna karakteristika izveštavanja o društvenim temama jeste odsustvo suštinske kritike na račun vlasti. Ako kritike i ima, ona je depolitizovana i odnosi se na lokalni nivo, tako da gledalac ne može da izvuče jasnu povezanost konkretnog problema o kojem se izveštava i odgovornosti vlasti za njega, pokazuje analiza.

Iz Demostata dodaju da su teme obrađene ili provladino ili relativno izbalansirano, ali su uglavnom prilozi nepotpuni, odnosno nema druge strane, niti dubljih objašnjenja nekih pojava.

I kad je reč o ekonomiji dominiraju provladini prilozi, koji su, zavisno od investicija, ili prozapadni ili proruski,uglavnom nepotpuni, nema objašnjenja zašto se, na primer, kasni u izgradnji određenih saobraćajnica. U prilozima često nema druge strane, dodaje se u analizi.

Ukazano je i na to da su prilozi iz oblasti kulture i zabave uglavnom izbalansirani, ali da ni u njima nema gostovanja umetnika koji su u javnosti poznati kao kritičari aktuelne vlasti. Izveštavanje o sportu je relativno neutralno. Ignorišu se političke poruke, uključujući i antivladine, poput skandiranja na sportskim utakmicama, zaključeno je u analizi Demostata.

(Fonet)