Šta NATO uvlači u rat u Ukrajini, a šta ne?

Šta ako neka članica NATO, na primer Francuska pošalje vojnike u Ukrajinu i oni se nađu pod napadom ruskih?

Francuski predsednik Emanuel Makron je uzrujao nemačke političare izvavom da ne isključuje slanje svojih vojnika na ratište u Ukrajini. Jedna poslanica Bundestaga je eksperte pitala šta takav potez može da znači. (Foto: Klaus-Dietmar Gabbert/dpa)

Ako neka država NATO pošalje vojnike u Ukrajinu, znači li to da pod sistemom kolektivne odbrane i ostale članice automatski postaju direktne učesnice u ratu? Eksperti analitičke službe nemačkog Bundestaga tvrde da ne znači.

Država koja pošalje vojsku na ratište svakako postaje strana u sukobu, navodi se u izveštaju službe u koji je agencija dpa imala uvid.

Jednostrana akcija nije pokrivena Severnoatlantskim paktom…

„Ako članica NATO deluje jednostrano, dakle ne u okviru dogovorene operacije i izvan vojnih komandnih struktura NATO, onda ni NATO, ni partnerske države u savezu ne postaju strane u sukobu,“ navode eksperti.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u februaru izjavio da ne isključuje slanje kopnenih snaga u Ukrajinu. Nemački kancelar Olaf Šolc je oštro reagovao odbacivanjem scenarija razmeštanja zapadnih vojnika na ratište.

Parlamentarna služba za analize je procenu tog scenarija ipak napravila, na upit poslanice Alternative za Nemačku Beatris fon Štorh o mogućim posledicama.

… ali Povelja UN dozvoljava slanje vojnika za podršku zemlje pod napadom

„Ako se vojne jedinice članice NATO uključe … u kolektivnu odbranu od napada (prema članu 51 Povelje UN) u korist Ukrajine u postojećem sukobu (sa Rusijom) i nađu se pod napadom druge strane u zoni sukoba, to nije slučaj iz člana 5 Severnoatlantskog pakta,“ nastavlja se u izveštaju.

Taj član definiše aktivaciju kolektivne odbrane NATO u slučaju napada na neku članicu na njenoj teritoriji ili iznad nje.

„Vojni angažman francuskih kopnenih trupa u korist Ukrajine može da se osloni na pravo kolektivne odbrane prema članu 51 Povelje UN i stoga ga međunarodno pravo dopušta,“ navodi se u dokumentu.

Napad na vojnike NATO na ratištu ne aktivira kolektivnu odbranu, ali udar na njihovu državu da

Međutim, „vojna reakcija Rusije protiv ciljeva u Francuskoj bi bila ‘oružani napad’ (suprotan međunarodnom pravu) u smislu člana 5 NATO pakta, i ispunilo bi faktičke uslove za aktivaciju“ kolektivne odbrane NATO.

Analitička služba Bundestaga uključuje osam specijalizovanih odeljenja sa ukupno stotinak zaposlenih. Eksperti na zahtev poslanika i odbora Bundestaga pripremaju kratke ili detaljne izveštaje, dokumentaciju, analize i stručno mišljenje.

Služba nema partijsku afilijaciju, odbosno unutrašnje-politički je neutralna. (Kompas)