Fiskalni savet: Nacrt nove fiskalne strategije loš signal za kredibilitet

Fiskalni savet ocenio je danas da nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila do 2029.

Kakav signal vlada Srbije šalje novom fiskalnom strategijom. Ne dobar, ocenio je Fiskalni savet. (Foto: MIlica Vučković, Fonet)

To je, naveo je Savet, loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije.

U mišljenju koje je Fiskalni savet dostavio medijima ističe se da u nacrtu nove Fiskalne stratefije za 2025. vlada Srbije odlaže početak primene opštih fiskalnih pravila do 2029.

Nagla promena prioriteta loš signal

„Ovako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike ne bi smele da se dešavaju i loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije“, naglasio je Fiskalni savet.

Dodaje se da nacrt predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate i sporiju stabilizaciju javnog duga nego u prethodnom planu.

Dalje, prethodna strategija je predviđala da će 2025-27. fiskalni deficit da se definiše u skladu sa opštim fiskalnim pravilima. 

Zaokret ka većem deficitu

Prethodno, deficit je bio limitiran na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Nova strategija suspenduje opšta pravila i fiskalni deficit 2025-27. može da premaši 1,5 odsto, odnosno 2,5 odsto BDP u proseku.

Ističe se da veći fiskalni deficit posledično vodi i većem javnom dugu u odnosu na prethodne projekcije. Prema novim projekcijama javni dug Srbije na kraju 2027. biće 50,5 odsto BDP, odnosno približno 47,7 milijardi evra. 

U odnosu na stare planove, to je  2,5 milijarde evra više.

Fiskalna i makroekonmska stabilnost i javni dug stabilni

„Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da budu ugrožene novim politikama koje donosi nacrt Strategije“, naveo je Savet.

Dodaje se da planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 odsto BDP i dalje nije dramatično velik. Ne odstupa od planova drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, već je nešto niži od proseka. 

Javni dug se ni prema novim planovima neće povećavati u odnosu prema BDP. Očekuje se čak blago smanjenje sa 52,3 odsto s kraja 2023. na 50,5 odsto na kraju 2027.

Ističe se da dugoročno fiskalna stabilnost Srbije presudno zavisi od kontrole penzija i plata u javnom sektoru. Po tom pitanju ne bi smelo da se prave improvizacije.

Ukazuje se, dalje, da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija. Izdaci za javne investicije povećane su sa 6,7 odsto na 7,4 odsto BDP, odnosno oko 6,3 milijardi evra godišnje.

Investiciona politika mimo standardne procedure

Dodaje se da će investiciona politika države najvećim delom biti realizovana mimo standardnih procedura, što nosi određene slabosti i rizike.

Fiskalni savet je istakao da bi ako realizacija javnih investicija bude manja od plana, trebalo ići na smanjenje fiskalnog deficita, odnosno na zaduživanje zemlje.

Fonet