Dan planete: Ekstremna vrućina postaje sve opasnija pretnja

Projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, 

Prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu.

Prethodna decenija bila je najtoplija, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu.

Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari.

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.

Iz Crvenog krsta upozoravaju da izlaganje visokim temperaturama može da izazove zdravstvene probleme.

Crveni krst Srbije preporučuje mere za zaštitu najranjivijih grupa, dece do pet godina i starijih.

To uključuje izbegavanje prekomernog izlaganja suncu, posebno od 10 do 17 časova, rashlađivanje prostorija, unos tečnosti, redovne obroke. Posebno je opasno ostvaljanje dece u automobilu tokom toplotnog talasa.

Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnim i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama.

To se, pre svega, odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena.

Fonet