Dvadeset pet godina od početka NATO bombardovanja

Nizom komemoracija danas je obeležena 25. godišnjica od početka vazdušnih napada NATO na nekadašnju SR Jugoslaviju u kojima je – prema zvaničnim procenama – poginulo više od 3.500 vojnika, policajaca i civila, među njima 89 dece, a ranjeno je 6.000 osoba.

Centralna manifestacija na kojoj su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i patrijarh Porfirije održana je u Prokuplju na Trgu topličkih junaka od 20 sati.

Povod

Zapadna vojna alijansa NATO počela je napade na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije 24. marta 1999. godine u 19:45 posle odbijanja Beograda da potpiše sporazum o Kosovu iz Rambujea, a odluka o bombardovanju doneta je, kao presedan u istoriti Ujedinjeninih nacija, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Odluka

Članice NATO pokušale su da dobiju saglasnosti SB UN, čemu su se usprotivile Kina i Rusija, najavivši veto, pa je NATO bez odobrenja SB UN pokrenuo vazdušne udare koji su trajali do 10. juna 1999. kada je u Kumanovu postignut sporazum koji je nalagao povlačenje vojnih i policijskih snaga sa Kosova i uspostavljanje Privremene administrativne misije UN (UNMIK). Naredbu o napadima tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Bilans

Tokom tromesečnog bombardovanja ciljevi su bili vojni objekti – kasarne, skladišta, radarska postrojenja, infrastruktura, rafinerije. Bombardovane su i medijske kuće, ambasada Kine, zdravstvene ustanove, spomenici kulture.

Prema zvaničnim podacima podacima Ministarstva odbrane Srbije, u NATO napadima NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procene su da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca. dok se 25 osoba i dalje smatra nestalim. (FoNet)

Pročitajte i: