Ide zima: Cena ogreva u Srbiji
Pred početak grejne sezone, cene ogreva variraju u celoj Srbiji. Kao i svake godine, javlja se pitanje koji tip grejanja je najisplativiji
Grejna sezona u Beogradu počela je 15. oktobra i završava se 15. aprila (Izvor: Envato)
Zbog blagih zima u protekle dve godine kupovalo se manje ogreva, a neka domaćinstva imaju i zalihe od lani. Kada su drva za ogrev u pitanju, cena varira od grada do grada, vrste drveta, ali i toga koliko će se vlasnici pomučiti kada drva stignu – to jest da li će plaćati prevoz, angažovati radnike za cepanje drva i slično.
Grejna sezona počinje 15. oktobra. Da li će radijatori i zaista biti topli, zavisi od toga kakvo će biti vreme. Portal N1 proveravao je cene ogreva u gradovima širom Srbije.
Centralno grejanje po gradovima
Centralno grejanje u Beogradu je od novembra poskupelo za 8,9 odsto, odnosno sa 132,8 na 144,6 dinara po kvadratu. U Kragujevcu po kvadratu iznosi 121,15 dinara (fiksni deo 55,50 dok je varijabilni deo 65,65 dinara). Novosadska toplana u novu grejnu sezonu ulazi sa starim cenama. Cena daljinskog grejanja po kvadratnom metru iznosi 127,5 dinara. Kod građana i poslovnih potrošača kojima se cena obračunava po utrošku, cena je 7,7 dinara po kilovat-času. Ove cene rezultat su dva poskupljenja u samo šest meseci – u decembru 2022. i u februaru 2023. godine.
Drva, ugalj, pelet
Kubik drva na stovarištima u Beogradu kreće se oko 7.000 dinara. Pelet po toni kreće se od 24.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od kvaliteta. Cena ogrevnog drveta u Kragujevcu kreće se od 7.000 do 8.000 dinara po kubnom metru. Cena peleta u zavisnosti od kvaliteta iznosi od 28.000 do 38.000 dinara po toni. Bosanski drveni ugalj košta 18.000, a na džakove cena iznosi 20.000 dinara po toni. Tona mrkog ugla iznosi 19.000, a na džakove 21.000 dinara po toni. Ugalj Resavica košta 25.000, a na džakove 27.000 dinara po toni. U Leskovcu kubik bukovog drveta iznosi nepunih 6.000 dinara.
Šta se najviše isplati
Na izbor primarnog energenta koji će se koristiti u svrhe grejanja, u velikoj meri utiče i to u kom delu Srbije se domaćinstvo nalazi, koji je objekat u pitanju, kao i to da li je toplotna izolacija objekta kvalitetna. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je ranije za “Vreme” da, prema najnovijim podacima, čak 50 odsto stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo kao primarni energent.
J.G. / Vreme