U Zaječaru, kažu, sve polako staje. Kao stari frižider koji zuji, stane, pa se pravi mrtav. Plate su odavno otišle u istoriju — možda u onaj isti muzej gde su otišli i optimizam i normalnost. Štrajk se sve glasnije doziva, jer kad otvoriš novčanik, on ti se nasmeje onim praznim, drskim osmehom koji kaže: „Srećno, druže.“