Čeka li nas zatvor ako pozovemo na protest

Nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakonika je predviđeno da osoba može da bude krivično optužena ako preko društvenih mreža deli sadržaj koji potencijalno sadrži informacije za izvršavanje krivičnog dela, što će reći ako, na primer, poziva na protest sa blokadom saobraćajnica. Čega sve tu još ima?

Loše strane

Advokat Stefan Ćorda za “Vreme” kaže da je u Nacrtu negativno što su sve kazne pooštrene, ističući da “nikada i nigde u svetu nije dovelo do smanjenja stope kriminaliteta.” Neke od loših strana Nacrta su zatim:

• Kazna doživotnog zatvora ne dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta, a  Srbija bi, kao potpisnica Istambulske i drugih konvencija, morala da pruži mogućnost preispitivanja kazne i eventualnog puštanje na slobodu, nakon što se odsluži deo kazne.
• Do sada je kazna doživotnog zatvora mogla da bude izrečena samo za najteže oblike ubistva, a sada to može biti slučaj za svako ubistvo.
• Ukinuta su određena krivična dela koja su ranije postojala, poput iznude iskaza, koja je bila propisana za službena lica policiju i organe gonjenja.
• Primena nužne odbrane se širi – omogućava se odbrana ne samo tokom napada, već i kada napad „neposredno predstoji“. Kako će sudovi procenjivati šta predstavlja “neposrednu pretnju”?

Dobre strane

Od pozitivnih stvari, Ćorda ističe to što su pooštrene kazne za krivična dela najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, kao što je vožnja pod uticajem alkohola ili droge, bahata vožnja ili namerno obaranje pešaka na pešačkom prelazu. Do sada se su u praksi za smrtne ishode u saobraćaju najčešće izricale uslovne kazne ili kazne kućnog pritvora. Setimo se samo sina Željka Mitrovića.

Dalje, Nacrt predviđa, čak i u slučajevima legalnog posedovanja oružja, da neadekvatno čuvanje, korišćenje i skladištenje oružja, koje je do sada bio običan prekršaj postaje krivično delo.

Da li zaista

Na sreću, radi se samo o Nacrtu koji tek treba da prođe skupštinski odbor, procenu da li je u skladu sa drugim zakonima i Ustavom, ali i standardima Saveta Evrope i EU, i tek onda bi mogao da uđe u skupštinsku proceduru.

J.J. / Vreme

Više o ovoj temi čitajte na: