Koliko je Beograd (ne)spreman za ekstremne padavine: Uticaj klimatskih promena i loše infrastrukture

Ekstremne padavine sve su češća pojava u Srbiji, a u prestonici one po pravilu izazivaju velike poplave.

Kao najkritičniji delovi u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti navode se donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac. (Foto: FoNet Marko Dragoslavić)

Mada nam ovakvo vreme može delovati stihijski, a posebno nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina, u pitanju je predviđena posledica klimatskih promena.

Kako piše za portal Klima101 dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, događa se upravo ono što već godinama predviđaju naučni modeli.

Do sredine 21. veka pod visokim rizikom 56 odsto Srbije

Subjektivan utisak da „nekada nije bilo ovako” je zapravo tačan: primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je udeo ekstremnih u ukupnim padavinama preko dva puta veći.

Drugim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste – pa danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.

Istovremeno, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina: nekada je to činilo oko 7 odsto zemlje, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije Srbije.

Međutim, problem nije samo u padavinama.

Među krivcima i postojeća infrastruktura…

Usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

To i nije naročito nov uvid. Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i postojećih istraživanja i podataka, struka već godinama upozorava na rastuću opasnost od gradskih poplava.

…ali i betonske površine

Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, navodi se kako u urbanim sredinama, sve češće jake padavine povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina”. 

Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama.

Nasuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (ne npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.

Lični utisak vas ne vara: gradovi u Srbiji imaju isuviše betonskih i asfaltiranih površina, i sa vama se slaže jedan ključni nacionalni dokument Republike Srbije.

Ima li rešenja na vidiku?

Preporuke za bolju zaštitu od gradskih poplava postoje već godinama, ali se one vrlo retko sprovode u delo.

Dokument koji bi mogao da za sobom povuče izmene mnogih standarda i regulativa je izmena Metodologije izrade i sadržaja procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, što je ključan dokument u ovoj oblasti.

Naime, on za sada ne sadrži informacije o klimatskim promenama u metodologijama za procene rizika – rizici ne vide da se dešavaju klimatske promene i pojačavaju ekstremni uslovi. Njegova izmena, predviđena Programom prilagođavanja, omogućila bi realnu procenu rizika i sprovođenje mera adaptacije.

Današnja naučna saznanja pružaju jasne smernice za smanjenje porasta temperature i adaptaciju na klimatske promene. Srbija je ove smernice već prepoznala i usvojila.

Ako u narednim godinama i dalje budemo gledali iste snimke poplava na druđtvenim mrežama, to treba da imamo u vidu. To nije samo priča o „provali oblaka” ili „katastrofalnom vremenu”, već i o našim za sada nepostojećim naporima da se adaptiramo na nove uslove i poboljšamo uslove života u gradu.

Kompas/Klima101