BDP skočio sa 69 na 75 milijardi evra: Šta to znači za zaduženost Srbije?
Proletos je ministar finansija Siniša Mali najavio da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije sa 69 milijardi evra prošle godine do kraja 2027. dostići možda i 100 milijardi evra. Ispostavilo se da BDP na kraju prošle godine nije bio 69 milijardi već, za osam odsto veći, 75 milijardi evra.
BDP se meri kao ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom periodu (Ilustracija, Envato)
Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio konačni obračun bruto domaći proizvod Srbije za 2023. Iznosio je 8.817,7 milijardi dinara umesto, kako se ranije procenjivalo i još stoji na sajtu Ministarstva finansija, 8.150,5 milijardi dinara.
Po deviznom kursu od 117,25 dinara za evro, dobijemo pomenute iznose od 69, odnosno 75 milijardi evra, piše Danas.
Zašto je došlo do promene?
Ipak, mnogo češće korišćen pokazatelj je realni rast BDP-a. Do juče su svi, uključujući tu i RZS, NBS, Ministarstvo finansija, Svetska banka, MMF i druge institucije, računale sa realnim privrednim rastom od 2,5 odsto. Isto toliko je iznosio i prethodne, 2022. godine.
Ovaj rast od 2,5 odsto bi se mogao opisati kao umeren, a neki bi rekli i da je anemičan. Ipak, ukoliko se uzme u obzir nivo razvijenosti srpske ekonomije, privredni rast od 3,8 odsto, za 50 odsto veći od prethodno procenjenog, je već nešto drugo.
RZS objašnjava da su korišćeni novi izvori podataka, poput godišnjih finansijskih izveštaja preduzeća i preciznijih statističkih istraživanja. Najveći uticaj na povećanje BDP-a imala su ulaganja (investicije) koja su bila značajno veća nego što su pokazivale preliminarne procene. Na primer, stopa rasta bruto investicija u osnovna sredstva povećana je sa 3,9% na čak 9,7%.
Došlo je do promena i u neto izvozu, pa je stopa rasta izvoza korigovana naviše sa 2,4 na 2,7 odsto. Stopa rasta uvoza korigovana je naniže sa -1,1 na -1,6 odsto, na osnovu ažuriranih podataka o izvozu i uvozu.
Koji sektori su najviše doprineli rastu BDP?
Promeni realne stope rasta najviše su doprineli sektori „koji su pokazali snažnije ekonomske performanse prema godišnjim finansijskim izveštajima“.
To se pre svega odnosi na sektor trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala; saobraćaj i skladištenje; i usluge smeštaja i ishrane. Ovde je realna stopa rasta korigovana sa 0,4 na 6,2 odsto.
Realna stopa rasta sektora informisanje i komunikacije je povećana sa osam na 14,1 odsto.
Značajno veći rast od procenjenog ostvaren je i u sektoru stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Stopa rasta korigovana je sa 4,7 na 11,7 odsto.
Šta stručnjaci kažu na ovo?
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da ovolika korekcija ukazuje na probleme sa kratkoročnim indikatorima koje koristi statistika.
„Ako pretpostavimo da je korekcija tačna, onda deluje da su kratkoročni pokazatelji nepouzdani, jer se radi o velikoj korekciji i te indikatore treba unaprediti“, napominje Arsić.
Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da se BDP obračunava na bazi bruto dodate vrednosti (BDV), a ona se pak obračunava na bazi faktura koje preduzeća ispostavljaju jedna drugima.
„Tu ima svašta. Ima uvećavanja cena za po dva, tri puta, posredničkih provizija…, što veštački podiže vrednost BDP-a“, objašnjava on.
Filipović ocenjuje i da ne čudi što je korigovan rast investicija zbog velikih ulaganja u EKSPO, Nacionalni stadion, puteve…
BDP sve pokazuje, ali ne i ono što je najvažnije
S druge strane, on napominje da se u stručnoj literaturi dovodi u pitanje upotrebljivost BDP-a kao nivoa razvijenosti.
„BDP je kao bikini, sve pokazuje, ali ne i ono što je najvažnije. U njega ulaze i korupcija, kriminalne aktivnosti, pa i uništavanje životne sredine i sve to daje doprinos BDP-u. Ali ako bi se uračunali negativni doprinosi tih pojava i BDP bi bio manji.Zato mnogi preferiraju HDI (human development index), jer šta nama vredi rast BDP, ako, na primer, ima manje zaposlenih, narušen spoljnotrgovinski bilans, zdravlje ljudi…“, kaže Filipović.
Pored toga, poslednjih 10 godina značajno je pogoršana raspodela tog BDP-a, odnosno rast nejednakosti, dodao je.
Ministarstvo finansija je prilikom nedavnog usvajanja rebalansa budžeta povećalo procenu rasta BDP-a u ovoj godini sa 3,5 na 3,8 odsto.
Plenarni sastanak misije Međunardnog monetarnog fonda i delegacije Srbije održan je u četvrtak u Beogradu.
Danas/Kompas