Kako se i zbog čega Albanci sa juga Srbije brišu iz registra stanovnika

Ovo pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR).

„Pasivizacija se isključivo dešava pripadnicima albanske nacionalnosti”, rekao je glavni autor izveštaja i istraživač YIHR, Marko Milosavljević i zaključuje da je u pitanju “očigledno politički instrument koji se koristi da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije“, prenosi Dojče vele.

Usmeno “rešenje”

Od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa istraživači su napravili desetine intervjua s pripadnicima albanske nacionalnosti čije su adrese pasivizirane.

Kako su im ispričali, adrese su im pasivizirane, ali ih o tome prethodno niko nije obavestio. Uglavnom bi to saznali kada bi otišli u MUP da produže ili podnesu zahtev za nova dokumenta, a tada bi ih policijski službenici usmeno obavestili da dokumenta ne mogu da dobiju jer nemaju prijavljenu adresu.

Pošto ne dobiju pisano rešenje o pasivizaciji, žalbu ne mogu da podnesu.

Pored ovih svedočenja, kao i na osnovu uvida u rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije o pasivizaciji adresa i podataka o promenama biračkih spiskova, istraživači su došli su do zaključka da je između 2012. i 2022. godine MUP pasivizirao adrese za najmanje 4.000 Albanaca koji žive na jugu Srbije.

Time je, ujedno, prekršen i Zakon o prebivalištu i boravištu koji nalaže da svaki državljanin Srbije ima pravo na adresu.

Oni koji nemaju prijavljenu adresu ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, da imaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili biračko pravo. Ne mogu čak ni da se slobodno kreću, ukazuje YIHR.

Uz to, neki od sagovornika YIHR nemaju predstavu kada će im i da li će im adrese ponovo biti dodeljene.

“Samo jedan od vidova diskriminacije”

Helsinški odbor za ljudska prava je nazvao pasivizaciju adresa jednom vrstom „administrativnog etničkog čišćenja“, prenosi Vreme.

U tom delu Srbije – u Preševu, Bujanovcu i Medveđi – živi oko 60.000 Albanaca.

Jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu, Šaip Kamberi, kaže da uprkos tome što su većina u tim opštinama i što je Srbija potpisala sve konvencije o zaštiti manjina Saveta Evrope, Albanci bivaju sistemski marginalizovani.

Kamberi podseća da se Beograd više puta obavezao da poveća prisustvo albanske manjine u javnom sektoru i institucijama.

„Pasivizacija je samo jedan od vidova diskriminacije“, kaže Kamberi. „Nismo integrisani u javni život, često se potencijalni strani investitori sprečavaju da ulažu kod nas. Život u tom regionu teškim čini i sve veća militarizacija teritorije.“

Kao dokaz ovaj poslanik pokazuje mapu 48 vojnih baza ka granici sa Kosovom. Većina je u Preševskoj dolini.

Kompas

Više o ovoj temi čitajte na: