Kamala Haris preuzela rukavice od Bajdena za meč protiv Trampa

Prvo je atentat na republikanskog kandidata Donalda Trampa raspalio simpatije za njega u konzervativnom taboru. Sada potpredsednica Kamala Haris munjevitom kampanjom nastoji da zaključa sopstvenu nominaciju demokrata i mobiliše liberale.

Bajden je u nedelju saopštio da odustaje od izbora zbog očiglednih sumnji u njegovo zdravlje i sposobnost da izgura kampanju. 

Bajden se sklonio posle nedelja pritiska iz sopstvenog tabora, konačno podržao Kamalu

On je od katastrofalnog nastupa u prvoj TV raspravi sa Trampom krajem juna i potonjih gafova bio pod rastućim pritiskom demokrata da povuče taj korak. 

Na sve te udarce, u trenutku kada je Tramp osvojio sav medijski prostor time što ga je metak pogodio u desno uho, morao je u izolaciju zbog kovida.  

Vremešni predsednik – napunio je 81 i najstariji je stanovnik Bele kuće u istoriji – je često delovao zbunjeno i izgubljeno. Grešio je, brkao ljude i ratove i uopšte izgledao kao neko ko zaista nije u stanju da odgovori izazovima, ni kampanje, ni predsednikovanja.

Bajden je podržao Harisovu kao zamenu i naglasio da će se sada posvetiti predsedničkim poslovima do kraja mandata.

Harisova odmah preuzela dizgine – protiv Trampa tužilački

Harisova nije protraćila ni trenutak da katapultira kandidaturu. Izborni štab potpredsednice je još u nedelju nazvao stotina uticajnih demokrata da je složno nominuju na nacionalnoj konvenciji stranke idućeg meseca.

Prema Rojtersovim izvorima, telefoni su počeli da rade čim je Bajden izašao sa svojim saopštenjima. 

Kako će Harisova, 59, otvoriti kampanju protiv Trampa? Ona je veći deo profesionalnog života radila u tužilaštvu i upravo to će joj biti adut protiv pravnim problemima opterećenog bivšeg predsednika.

CNN navodi da je njena ekipa plan kampanje počela da priprema još pre Bajdenove katastrofe u debati sa Trampom. Ideja je bila da podrži Bajdena, ali u četiri nedelje od tada postajalo je sve očiglednije da otvara predmet za sebe.

Sa Harisovom, demokrate dobijaju novu energiju i nove frontove protiv Trampa

U suštini, motiv je jednostavan: tužilac protiv kriminalca. Bajden je, na primer, u prvoj T raspravi potpuno promašio priliku da napadne tada skorašnju krivičnu presudu protiv Trampa. Harisova ga sasvim sigurno neće oslobađati sa udice.

Uz to, kao žena, crnkinja azijsko-američkog porekla, ona će protiv 78.godišnjeg rivala otvoriti potpuno nove frontove, generacijski, rodni i kulturološki. Analitičari ocenjuju da će svim tim uliti veliku dozu energije među obeshrabrene demokratske glasače.

To što će, skoro sasvim sigurno, u trku uleteti mnogo kasnije nego inače, može da bude i bonus, jer birači su već zamoreni praktično neprekinutom, osporavanom i mučnom  kampanjom od pre četiri godine.

Očekuje se da se uglavnom drži Bajdenovih stvavova po pitanju Kine, Irana i Ukrajine, a zauzme možda nešto oštriji prema Izraelu.

Naravno, prvo treba da obezbedi nominaciju na konvenciji u Čikagu 19-22. avgusta. Isto je pokušala pre četiri godine, ali je morala da prihvati nominaciju podpredsednika, politički veoma nezahvalnu funkciju.

Tramp ne vrti palčevima, napadi odmah: Lakše sa Kamalom negoi sa Džoom

Ni Trampov kamp, osvežen euforičnom atmosferom republikanske nacionalne konvencije posle atentata, nije protraćio ni minut. Napadi su krenuli odmah.

Jedna od verovatnoj linija napada biće upravo to što je Harisova ostala uz Bajdena uprkos njegovim očigledno osakaćujućim problemima.

Isto tako, saopštenje o povlačenju dočekali su pozivom na Bajdenovu ostavku, navodeći da ako nije sposoban za kampanju, nije ni za vođenje države.

“Biće lakše pobediti Harisovu nego Džoa Bajdena,” rekao je Tramp CNN brzo po predsednikovoj objavi.

Tramp i Harisova poravnati u anketi posle atentata

Ostaje da se vidi. U anketi objavljenoj prošle nedelje i urađenoj posle atentata, Tramp i Harisova su bili poravnati na 44 odsto u direktnom poređenju. Bajden je kliznuo na dva odsto ispod, ali i to je unutar margine statističke greške.

U svakom slučaju, do 5. novembra Tramp i najverovatnije Harisova vodiće kampanju za motivaciju sopstvenih zamorenih birača. 

Pre svega, međutim, boriće se za neodlučne, pasivne i nezainteresovane Amerikance koji su odavno izgubili – ako siu ikad i imali – osećaj da na bilo šta mogu da utiču.

Kompas